ВРСТЕ РЕЧИ-кратак подсетник

ВРСТЕ РЕЧИ

Све ре­чи српског је­зи­ка де­ле на де­сет вр­ста-5 променљивих и 5 непроменљивих

Променљиве су                                       Непроменљиве су

1.      ИМЕ­НИ­ЦЕ                                        1.   ПРИЛОЗИ

2.      ЗА­МЕ­НИ­ЦЕ                                      2.      ПРЕД­ЛО­ЗИ

3.      ПРИ­ДЕ­ВИ                                         3.      ВЕ­ЗНИ­ЦИ

4.      БРО­ЈЕ­ВИ                                          4.      УЗ­ВИ­ЦИ

5.      ГЛА­ГО­ЛИ                                          5.      РЕЧ­ЦЕ

Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета и појава.Именице имају мушки, женски и средњи род.

Мушки род-(ТАЈ)-човек,слон,сто,поштар,папир,писац,ђак,дечак

Женски род-(ТА)-жена,лутка,клупа,књига,свеска,ливада,Батајница

Средњи род-(ТО)-дете,сено,грање,лишће,село…

Могу бити у једнини и множини.

Једнина-дечак,девојчица

Множина-дечаци,девојчице

Именице могу бити(врста по значењу,подврста именица)

ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова,Марвин…

ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво…

ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће,деца,браћа,господа,омладина…

 ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина…

 ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба…

 БРОЈНЕ: милијарда, трећина, двојка, четворка…

 МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство..

Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.Деле се на именичке и придевске.

                                   ИМЕНИЧКЕ могу бити личне и неличне.

                                                   ЛИЧНЕ заменице су

1.ЈА                                  1.МИ

2.ТИ                                 2.ВИ

3.ОН,ОНА,ОНО             3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…

И  повратна заменица за свако лице  СЕБЕ, СЕ

                                            Неличне су

Упитно-односне –  КО,ШТА

неодређене –       НЕКО,НЕШТО                   

одричне –            НИКО,НИШТА                           

опште  –                СВАКО,СВАШТА

         (остале,мада их убрајају и у опште))     МА КО,МА ШТА

                                                                                 ИКО,ИШТА

                                                                                БИЛО КО,БИЛО ШТА

Писање именичких неличних одричних заменица: нико, ништа са предлозима:

Нетачно- О НИКОМЕ      ТАЧНО- НИ О КОМЕ                          

Не бих то урадила   ___________________ на свету. (ништа)

Немам поверење ________________________.(нико)

                             Придевске заменице

Присвојне заменице-казују да нешто припада неком лицу(свакој личној заменици одговара нека присвојна придевска)

 ЈА-МОЈ                                                  МИ-НАШ

ТИ-ТВОЈ                                                 ВИ-ВАШ

ОН,ОНА,ОНО-ЊЕГОВ,ЊЕН                 ОНИ-ЊИХОВ                     СЕБЕ,СЕ-СВОЈ

Поведи рачуна о употреби присвојних заменица.

Марија и Зорица седе у соби.Марија чита њену књигу.   

Чију књигу Марија чита –своју или Зоричину?

Показне заменице

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

Овај(ова,ово, ови, ове, ова)), тај(та,то,ти, те, та),онај(она, оно, они, оне, она )

Оволики(-а,-о,-и,-е,-а), толики,онолики

овакав(-а,-о,-и,-е,-а), такав,онакав

(Разликују мушки,женски и средњи род,једнину и множину)

УПИТНО-ОДНОСНЕ	КОЈИ	ЧИЈИ	КАКАВ	КОЛИКИ
НЕОДРЕЂЕНЕ	НЕКОЈИ(НЕКИ)	НЕЧИЈИ	НЕКАКАВ	НЕКОЛИК
ОДРИЧНЕ	НИКОЈИ	НИЧИЈИ	НИКАКАВ	НИКОЛИК
ОПШТЕ	СВАКОЈИ (СВАКИ)	СВАЧИЈИ	СВАКАКАВ	СВАКОЛИК
*ОСТАЛЕ	МА КОЈИ,ИКОЈИ, БИЛО КОЈИ, КОЈИ ГОД	МА ЧИЈИ,ИЧИЈИ, БИЛО ЧИЈИ, ЧИЈИ ГОД	МА КАКАВ,ИКАКАВ, БИЛО КАКАВ, КАКАВ ГОД	МА КОЛИКИ, ИКОЛИКИ, БИЛО КОЛИКИ, КОЛИКИ ГОД

Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје.

Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.(млад,млада,младо)

Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.(вредан-вредни,вредна-вредне)

Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје.

Придеви се могу поредити-три ступња

ПОЗИТИВ                леп                                 брз                         сладак                    јак

КОМПАРАТИВ       лепши                           бржи                      слађи                       јачи

СУПЕРЛАТИВ         најлепши                      најбржи                најслађи                 најјачи

 Придеви по значењу могу бити:

 ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан…

ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски…

ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен…

ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи…

МЕСНИ: леви, тамошњи, , доњи…

Писање присвојних придева

историја-историјски(обавезно остаје ј и код придева)

ћелија-ћелијски

Милош-Милошев(од властитих имена-великим поч.словом)

Београд-београдски(придеви на –ски,-шки, и –чки пишу се малим почетним словом,сем ако нису на почетку властитог имена-на пример Београдско драмско позориште,Индијски океан,Атлантски океан)

Неки БРОЈЕВИ  су променљиве врсте речи и означавају колико тима нечега ,које је нешто по реду и колико је нечег на збиру.

 Бројеви могу бити:-

ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто…

РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти…

ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо…

*бројне именице на –ица:број мушкараца-двојица,тројица…)

Писање бројева

6.шести (редни бројеви обавезно се пишу с тачком-

VI -римски бројеви пишу се без тачке и редни су-ШЕСТИ

60- шездесет

21- двадесет (и) један

600-шестсто

900-деветсто

шестогодишњак,шестогодишњица(спојено)

V-пети(римске бројеви су редни)

ГЛАГОЛИ  су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање.

Мењају се по лицима (прво, друго и треће).Могу бити у једнини и множини.

                   НАЈВАЖНИЈИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

1.ИНФИНИТИВ ЈЕ ОСНОВНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА-трчати,певати,ићи,смети,пасти

ПРЕЗЕНТ ЈЕ САДАШЊЕ ВРЕМЕ.

1.ЈА                          РАДИМ                                   1.МИ                      РАДИМО

2.ТИ                         РАДИШ                                   2.ВИ                          РАДИТЕ

3.ОН,ОНА,ОНО       РАДИ                                     3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   РАДЕ

ПЕРФЕКАТ ЈЕ ПРОШЛО  ВРЕМЕ.

1.ЈА                          САМ РАДИО                               1.МИ                      СМО РАДИЛИ

2.ТИ                         СИ РАДИО                                  2.ВИ                          СТЕ РАДИЛИ

3.ОН,ОНА,ОНО       ЈЕ РАДИО                                  3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   СУ РАДИЛИ

ФУТУР 2 ЈЕ БУДУЋЕ ВРЕМЕ.

1.ЈА                          ЋУ РАДИТИ                                    1.МИ                         ЋЕМО РАДИТИ

2.ТИ                         ЋЕШ РАДИТИ                                2.ВИ                          ЋЕТЕ РАДИТИ

3.ОН,ОНА,ОНО       ЋЕ РАДИТИ                                  3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   ЋЕ РАДИТИ

               НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)

Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе.Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.

 Постоје:

Прилози за место:где,куда, одакле, десно, овамо,тамо,негде…

Прилози за време:када, данас, никад,јутрос,летос…

Прилози за начин:како, овако, неустрашиво,споро, досадно…

Прилози за узрок:зашто, зато, стога

Прилози за количину: колико, мало, онолико,много,превише

У реченици најчешће врше службу прилошких одредби.

Могу означавати и степен неке особине.Био је веома напоран.

Неки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:

 Милан лепо пише.

 Никола лепше пише.

Саша најлепше пише.

 Узвици

1. гласови или скупови гласова помоћу којих се приказују осећања- ЈАО,УХ,УРА,ЈУПИ,ОХ,УХ….
2. имитирање звукова из природе-КВРЦ,БУМ,ТРАС,ПЉУС…
3. дозивање,терање,имитирање гласова животиња -МАЦ,ПИС,ИШ,ЧИБЕ…..МЈАУ,АВ-АВ,КУКУРИКУ…)

При писању узвика се обично користи запета или узвичник.

Удвојени узвици се пишу са цртицом(КУЦ-КУЦ)

РЕЧЦЕ су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.

Речце могу бити:

потврдне и одричне: ДА,НЕ

упитне: ЛИ,ДА ЛИ,ЗАР

заповедне:НЕКА

узвичне: АЛА

закључне: ДАКЛЕ

искључне: САМО,ЈЕДИНО

поредбене: КАО

показне: ЕВО,ЕТО,ЕНО

речце за истицање личног става (модалне речце): СИГУРНО, НАРАВНО, ЗАЦЕЛО,  ВЕРОВАТНО ,ВАЉДА ,  МОЖДА,НИПОШТО,ЗАИСТА, ЗБИЉА

речце за посебно истицање: УПРАВО,БАШ,БАР

речце за истицање супротности: МЕЂУТИМ,ПАК

Реч­цу НЕ уз гла­го­ле пи­ше­мо ра­ста­вље­но: не учим, не ра­дим, не ми­слим, не же­лим,…

При­ме­ри:

                        Не же­лим да се играм с ва­ма.

                        Кад не ра­дим ја ше­там

                        Док не до­ђем код те­бе, ти спа­вај.

Реч­ца НЕ пи­ше се са­ста­вље­но са­мо у гла­гол­ским об­ли­ци­ма: НИ­САМ, НЕ­МОЈ, НЕ­МАМ, НЕ­ЋУ.

Уз именице и придеве пише се спојено-незнање,невоља,непознат,недовољан…

Упит­на реч­ца ЛИ увек се пи­ше одво­је­но од гла­го­ла.

                        Је­си Ли био у шко­ли?

                        Идеш ЛИ у би­о­скоп?

                        Чи­таш ЛИ књи­гу?

                        Да ЛИ ти се сви­ђа мо­ја ха­љи­на?

Ве­зни­ци су не­про­мен­љи­ва вр­ста ре­чи ко­је повезују речи и реченице.(И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ,/А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ /ИЛИ,,БИЛО,ВОЉА…)

Пред­ло­зи су не­про­мен­љи­ве ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју од­но­се ме­ђу пред­ме­ти­ма и по­ја­ва­ма.

Књи­га је на сто­лу. Пи­смо је у фи­о­ци. Би­цикл је ис­пред ку­ће.

Трчи око лопте.Иде на тренинг пре времена.