ГОВОРИМ СРПСКИ И НОСИМ КЊИГУ СА СОБОМ
Српски језик и књижевност
1.ФОНЕТИКА
Подела речи на слогове и слоготворно р.
или другачије-Палатализација, Сибиларизација, Непостојано а,
Прелазак л у о, Једначење сугласника по звучности ,Једначење сугласника по месту творбе , Јотовање, Губљење сугласника Асимилација и сажимање вокала
2.МОРФОЛОГИЈА
Врсте речи
View original post 301 more words
Основни ниво
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ УМЕТНИЧКОГ И НЕУМЕТНИЧКОГ ТЕКСТА:
Уметничком тексту припадају сва књижевноуметничка дела;
неуметничким текстовима припадају дела која имају сврху неког обавештавања, описивања, давања упутстава и сл; у овим делима аутор сагледава објективно стварност и изражава запажања једноставним језиком намењеном широкој публици различитог нивоа образовања.
(научнопопуларни, новинарски текстови, упутства и сл.).
View original post 1.425 more words
СИНОНИМИ-речи различитог облика,а истог или сличног значења(радост-срећа)
АНТОНИМИ-речи супротног значења
ХОМОНИМИ-речи истог облика(исти низ гласова,не мора бити исти акценат) ,али различитог значења.У питању су потпуно различите речи,које случајно имају исти низ гласова.У речнику се наводе као различите речи.
Коса-име
коса на глави
коса-оруђе за кошење траве
лук-поврће
лук-оружје(лук и стрела)
град-насеље
град-падавина
ПОЛИСЕМИЈА-вишезначност-појава да једна реч има више различитих значења.Та значења су обично изведена метафором,по некој сличности.
На пример,реч глава је вишезначна.
Њено основно значење је ,,горњи део тела у ком се налази мозак…“
Али она има и друга значења,изведена по некој сличности.
На пример:
ГЛАВА породице( главни,мозак породице…)
ГЛАВА књиге(део књиге као што је глава део тела)
ГЛАВА ексера(горњи део ексера као што је глава горњи део тела)
Важно је нагласити да се у речнику вишезначна реч наводи само једном,а онда објашњавају њена различита значења.
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ-устаљени изрази са јединственим,увек истим значењем-кад на врби роди грожђе (= „никад“), где је Бог рекао лаку ноћ (= „далеко“)
обећавати златна брда и долине;не вреди ни пребијене паре; гледати крајем ока; говорити на сва уста
БИРОКРАТСКИ ЈЕЗИК- када се језик употребљава као средство манипулације и обмане;много се говори ,а не каже ништа. Може и произвести илузију да је неко ученији него што јесте.
Исказ – Дошло је до пораста цене прехрамбених производа. –
делује безазленије од исказа – Храна је поскупела.
Тако и – У неком моменту ће доћи до
побољшања ситуације. –
што заправо значи – Тренутно стање је лоше.
Вршим поправку-поправљам
Ево како може бти упропашћена једна бајка употребом бирократског језика:
Безлична Пепељуга
„… Тачно у поноћ дошло је до прекида у дејству чаролије и Пепељуга се дала у бекство. Том приликом дошло је до губитка једне ципелице. Следећег дана, по принчевом наређењу,дошло је до масовне потраге за девојком којој припада ципела. Када су принчеви изасланици дошли до Пепељугине куће, дошло је до покушаја преваре од стране маћехе и њених кћери, али се на крају ипак дошло до истине, па је Пепељуга свечано одведена принцу и између њих је дошло до брака.” (Одломак из књиге Испеци па реци, Ивана Клајна)
Вежбај
1.Из сваког пара реченица издвој ону реченицу која је написана бирократским језиком.
а) Метеоролози очекују да ће захладнети. Метеоролози очекују да ће се појавити период ниских температура.
б) Вршимо услуге тапацирања намештаја. Тапацирамо намештај.
в) Немамо довољно финансијских средстава. Немамо довољно новца.
г) Цене су поново порасле. Поново је дошло до раста цена.
3. Издвој реченицу у којој је употребљен бирократски језик.
а) Мађионичар изводи различите трикове.
б) На тромесечју изводимо закључке о успеху.
в) Нова представа изведена је у септембру.
г) Треба редовно изводити пса у шетњу.
4. Издвој реченицу у којој није употребљен бирократски језик.
а) Ана је засновала радни однос у школи.
б) Директор је ставио свој потпис на сведочанство.
в) Док одрастају, деци је потребно да их одрасли разумеју.
г) У школи долази до учесталих неслагања између ученика.
ФОРМАЛНИ/НЕФОРМАЛНИ ГОВОР
Формални-службени,званични говор уз поштовање свих правила књижевног језика.
Неформални-употребљава се у ,,незваничним“ ,свакодневним ситуацијама,најчешће у разговорном стилу.Могу се користити жаргонски изрази,који нису прихватљиви у формалном говору-кулирати, смарати, избедачити се, ћале,кева,ортак(друг)
Деминутиви-умањенице(кућица)
Хипокористици-речи од миља,кад се нечему тепа (пиленце,маца,куца,детенце).Често се поклапају с деминутивима.
Аугментативи-речи увећаног значења(кућетина)
Пејоративи-речи погрдног значења(кућерина,ручерда)Често се поклапају с аугментативима.
СЛУЖБА (ФУНКЦИЈА) РЕЧИ
Главни реченични чланови су:
СУБЈЕКАТ (КО врши радњу?)
Идем у школу.(Субјекат је ЈА-изостављен је)
Јован иде у школу.
СУБЈЕКАТ
*граматички (у номинативу) *логички (генитив, датив, акузатив)
Данас је дувао ветар. Нема више времена.
Марко и Јанко трче кроз шуму. Марку је досадно.
Хладна ,јесења киша већ дуго пада. Марију боли глава.
ПРЕДИКАТ (ШТА ради субјекат?Какав је,коју особину му приписујемо?).
Може бити глаголски и именски.
*глаголски предикат – састоји се од глагола у личном глаголском облику.
Нелични су: инфинитив, радни глаголски придев, трпни глаголски придев. глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли.Они не могу бити предикат у реченици!!!
Волела је дуго да шета поред мора, ужива у шуму таласа и посматра пучину.
Затим би дуго седела на клупи, ћутећи и посматрајући галебове..
Прошла је поред мене и наставила пут, не осврнувши се.
глаголски предикат
ПРОСТ СЛОЖЕН
-састоји се од једног глагола Морам да учим.(учити)
У личном глаголском облику Почињем да учим.
Сутра ћу учити. *глаголни непотпуног
значења(смети,требати + да +презент(или инфинитив)
прекинути,наставити)
*именски предикат – њиме се субјекту приписује нека особина,квалитет и сл.
састоји се од помоћног глагола и неке именске речи (или синтагме)
Јован је био одличан студент именски предикат
глаголски део именског предиката + именски део предиката
помоћни глагол именска реч,именичка или придевска с.
Именске речи су све речи које се мењају по падежима,односно све променљиве, сем глагола-именице,заменице,придеви,бројеви.
Помоћни глагол не може сам вршити функцију предиката (јер нема значење, зато се и зове помоћни)!!!
Зависни реченични чланови су:
ОБЈЕКАТ( оно на чему се врши радња,предмет радње,трпилац радње)
ОБЈЕКАТ
прави објекат неправи објекат
увек акузатив без предлога остали падежи ,као и акузатив с
или деони генитив који се може предлозима
заменити акузатвом без предлога
(узми колача – узми колаче)
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ(глаголске одредбе,одређују радњу)
за време – КАДА се врши радња? У августу смо били на мору.
за место – ГДЕ се врши радња? Игра се у дворишту.
за начин – КАКО се врши радња? Тихо је затворио врата.
за узрок – ЗАШТО/ ЗБОГ ЧЕГА? Није дошао због болести.
за количину-КОЛИКО/КОЛИКО ДУГО? Учим сатима.
АТРИБУТИ стоје уз именицу(заменицу) и ближе је одређују.
Волим онај мој први, лепи, плави џемпер од вуне.
У рано пролеће волим да осетим мирис багрема.
У узнемиреној зимској ноћи чује се вијање вукова.
(*зависни чланови именичких синтагми су атрибути)
АПОЗИЦИЈА –именичка одредба
– на другачији начин каже оно што именица на коју се односи значи
-то је именичка синтагма
-одваја се са свих страна зарезима
-у истом је падежу као именица уз коју стоји
Београд, главни град Србије, налази се на ушћу двеју река.
Купио сам поклон Милошу, мом најбољем другу.
АПОЗИТИВ – именичка одредба
– ближе одређује појам (показује ближе КАКАВ је он
-то је придевска синтагма
-одваја се са свих страна зарезима
-у истом је падежу као и меница уз коју стоји
Марко, уморан од трчања, сео је крај мене. Видела сам Јовану,срећну због победе.
ВРСТЕ РЕЧИ
Све речи српског језика деле на десет врста-5 променљивих и 5 непроменљивих
Променљиве су Непроменљиве су
1. ИМЕНИЦЕ 1. ПРИЛОЗИ
2. ЗАМЕНИЦЕ 2. ПРЕДЛОЗИ
3. ПРИДЕВИ 3. ВЕЗНИЦИ
4. БРОЈЕВИ 4. УЗВИЦИ
5. ГЛАГОЛИ 5. РЕЧЦЕ
Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета и појава.Именице имају мушки, женски и средњи род.
Мушки род-(ТАЈ)-човек,слон,сто,поштар,папир,писац,ђак,дечак
Женски род-(ТА)-жена,лутка,клупа,књига,свеска,ливада,Батајница
Средњи род-(ТО)-дете,сено,грање,лишће,село…
Могу бити у једнини и множини.
Једнина-дечак,девојчица
Множина-дечаци,девојчице
Именице могу бити(врста по значењу,подврста именица)
ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова,Марвин…
ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво…
ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће,деца,браћа,господа,омладина…
ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина…
ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба…
БРОЈНЕ: милијарда, трећина, двојка, четворка…
МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство..
Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.Деле се на именичке и придевске.
ИМЕНИЧКЕ могу бити личне и неличне.
ЛИЧНЕ заменице су
1.ЈА 1.МИ
2.ТИ 2.ВИ
3.ОН,ОНА,ОНО 3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…
И повратна заменица за свако лице СЕБЕ, СЕ
Неличне су
Упитно-односне – КО,ШТА
неодређене – НЕКО,НЕШТО
одричне – НИКО,НИШТА
опште – СВАКО,СВАШТА
(остале,мада их убрајају и у опште)) МА КО,МА ШТА
ИКО,ИШТА
БИЛО КО,БИЛО ШТА
Писање именичких неличних одричних заменица: нико, ништа са предлозима:
Нетачно- О НИКОМЕ ТАЧНО- НИ О КОМЕ
Не бих то урадила ___________________ на свету. (ништа)
Немам поверење ________________________.(нико)
Придевске заменице
ЈА-МОЈ МИ-НАШ
ТИ-ТВОЈ ВИ-ВАШ
ОН,ОНА,ОНО-ЊЕГОВ,ЊЕН ОНИ-ЊИХОВ СЕБЕ,СЕ-СВОЈ
Поведи рачуна о употреби присвојних заменица.
Марија и Зорица седе у соби.Марија чита њену књигу.
Чију књигу Марија чита –своју или Зоричину?
Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.
Овај(ова,ово, ови, ове, ова)), тај(та,то,ти, те, та),онај(она, оно, они, оне, она )
Оволики(-а,-о,-и,-е,-а), толики,онолики
овакав(-а,-о,-и,-е,-а), такав,онакав
(Разликују мушки,женски и средњи род,једнину и множину)
| УПИТНО-ОДНОСНЕ | КОЈИ | ЧИЈИ | КАКАВ | КОЛИКИ |
| НЕОДРЕЂЕНЕ | НЕКОЈИ(НЕКИ) | НЕЧИЈИ | НЕКАКАВ | НЕКОЛИК |
| ОДРИЧНЕ | НИКОЈИ | НИЧИЈИ | НИКАКАВ | НИКОЛИК |
| ОПШТЕ | СВАКОЈИ (СВАКИ) | СВАЧИЈИ | СВАКАКАВ | СВАКОЛИК |
| *ОСТАЛЕ | МА КОЈИ,ИКОЈИ, БИЛО КОЈИ, КОЈИ ГОД | МА ЧИЈИ,ИЧИЈИ, БИЛО ЧИЈИ, ЧИЈИ ГОД | МА КАКАВ,ИКАКАВ, БИЛО КАКАВ, КАКАВ ГОД | МА КОЛИКИ, ИКОЛИКИ, БИЛО КОЛИКИ, КОЛИКИ ГОД |
Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје.
Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.(млад,млада,младо)
Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.(вредан-вредни,вредна-вредне)
Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје.
Придеви се могу поредити-три ступња
ПОЗИТИВ леп брз сладак јак
КОМПАРАТИВ лепши бржи слађи јачи
СУПЕРЛАТИВ најлепши најбржи најслађи најјачи
Придеви по значењу могу бити:
ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан…
ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски…
ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен…
ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи…
МЕСНИ: леви, тамошњи, , доњи…
Писање присвојних придева
историја-историјски(обавезно остаје ј и код придева)
ћелија-ћелијски
Милош-Милошев(од властитих имена-великим поч.словом)
Београд-београдски(придеви на –ски,-шки, и –чки пишу се малим почетним словом,сем ако нису на почетку властитог имена-на пример Београдско драмско позориште,Индијски океан,Атлантски океан)
Неки БРОЈЕВИ су променљиве врсте речи и означавају колико тима нечега ,које је нешто по реду и колико је нечег на збиру.
Бројеви могу бити:-
ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто…
РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти…
ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо…
*бројне именице на –ица:број мушкараца-двојица,тројица…)
Писање бројева
6.шести (редни бројеви обавезно се пишу с тачком-
VI -римски бројеви пишу се без тачке и редни су-ШЕСТИ
60- шездесет
21- двадесет (и) један
600-шестсто
900-деветсто
шестогодишњак,шестогодишњица(спојено)
V-пети(римске бројеви су редни)
ГЛАГОЛИ су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање.
Мењају се по лицима (прво, друго и треће).Могу бити у једнини и множини.
НАЈВАЖНИЈИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
1.ИНФИНИТИВ ЈЕ ОСНОВНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА-трчати,певати,ићи,смети,пасти
ПРЕЗЕНТ ЈЕ САДАШЊЕ ВРЕМЕ.
1.ЈА РАДИМ 1.МИ РАДИМО
2.ТИ РАДИШ 2.ВИ РАДИТЕ
3.ОН,ОНА,ОНО РАДИ 3.ОНИ,ОНЕ,ОНА… РАДЕ
ПЕРФЕКАТ ЈЕ ПРОШЛО ВРЕМЕ.
1.ЈА САМ РАДИО 1.МИ СМО РАДИЛИ
2.ТИ СИ РАДИО 2.ВИ СТЕ РАДИЛИ
3.ОН,ОНА,ОНО ЈЕ РАДИО 3.ОНИ,ОНЕ,ОНА… СУ РАДИЛИ
ФУТУР 2 ЈЕ БУДУЋЕ ВРЕМЕ.
1.ЈА ЋУ РАДИТИ 1.МИ ЋЕМО РАДИТИ
2.ТИ ЋЕШ РАДИТИ 2.ВИ ЋЕТЕ РАДИТИ
3.ОН,ОНА,ОНО ЋЕ РАДИТИ 3.ОНИ,ОНЕ,ОНА… ЋЕ РАДИТИ
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)
Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе.Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.
Постоје:
Прилози за место:где,куда, одакле, десно, овамо,тамо,негде…
Прилози за време:када, данас, никад,јутрос,летос…
Прилози за начин:како, овако, неустрашиво,споро, досадно…
Прилози за узрок:зашто, зато, стога
Прилози за количину: колико, мало, онолико,много,превише
У реченици најчешће врше службу прилошких одредби.
Могу означавати и степен неке особине.Био је веома напоран.
Неки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:
Милан лепо пише.
Никола лепше пише.
Саша најлепше пише.
При писању узвика се обично користи запета или узвичник.
Удвојени узвици се пишу са цртицом(КУЦ-КУЦ)
РЕЧЦЕ су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.
Речце могу бити:
потврдне и одричне: ДА,НЕ
упитне: ЛИ,ДА ЛИ,ЗАР
заповедне:НЕКА
узвичне: АЛА
закључне: ДАКЛЕ
искључне: САМО,ЈЕДИНО
поредбене: КАО
показне: ЕВО,ЕТО,ЕНО
речце за истицање личног става (модалне речце): СИГУРНО, НАРАВНО, ЗАЦЕЛО, ВЕРОВАТНО ,ВАЉДА , МОЖДА,НИПОШТО,ЗАИСТА, ЗБИЉА
речце за посебно истицање: УПРАВО,БАШ,БАР
речце за истицање супротности: МЕЂУТИМ,ПАК
Речцу НЕ уз глаголе пишемо растављено: не учим, не радим, не мислим, не желим,…
Примери:
Не желим да се играм с вама.
Кад не радим ја шетам
Док не дођем код тебе, ти спавај.
Речца НЕ пише се састављено само у глаголским облицима: НИСАМ, НЕМОЈ, НЕМАМ, НЕЋУ.
Уз именице и придеве пише се спојено-незнање,невоља,непознат,недовољан…
Упитна речца ЛИ увек се пише одвојено од глагола.
Јеси Ли био у школи?
Идеш ЛИ у биоскоп?
Читаш ЛИ књигу?
Да ЛИ ти се свиђа моја хаљина?
Везници су непроменљива врста речи које повезују речи и реченице.(И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ,/А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ /ИЛИ,,БИЛО,ВОЉА…)
Предлози су непроменљиве речи које означавају односе међу предметима и појавама.
Књига је на столу. Писмо је у фиоци. Бицикл је испред куће.
Трчи око лопте.Иде на тренинг пре времена.
ФОНЕТИКА
Подела гласова и гласовне промене
1.самогласници (вокали)-А,Е,И,О,У
2.сугласници (консонанти)
-СОНАНТИ-В,Њ,Љ,Н,М,Л,Ј,Р(Ветар Њише Љупке,Нежне,Мирисне
Латице Јапанске Руже)
–ПРАВИ(ШУМНИ)СУГЛАСНИЦИ-сви
остали
Глас Р понекада може да буде носилац слога и акцената речи. Тада
глас Р преузима функцију самогласника и назива се слоготворно Р. На пример, у
речима: врба, црв, мрк, прст.
*Друга велика подела гласова је према звучности.
Звучни су.сви самогласници,сонанти,неки сугласници
Остали сугласници су:
| ЗВУЧНИ | Б | Г | Д | Ђ | Ж | З | Џ | – | – | – |
| БЕЗВУЧНИ | П | К | Т | Ћ | Ш | С | Ч | Ф | Х | Ц |
(Баба грди деду-Ђаволе живи,зашто џангризаш? )
*Сугласници се деле и према МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ) у односу на то где се ствара препрека при њиховом изговору. Сугласници могу бити:
УСНЕНИ –Б, П, М
УСНЕНОЗУБНИ – В, Ф
ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ): Д, Т, З, С, Ц
НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ): Л, Р, Н
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (ПАЛАТАЛНИ): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ж, Ш, Ч, Џ(Чика Ђура жваћешљиве,његова ћерка Љиљана једе џем)
ЗАДЊОНЕПЧАНИ (ВЕЛАРНИ): К, Г, Х
Палатализација
К Ч К-Ч : ЈУНАК – ЈУНАЧЕ Ц >Ч месец – месече
Г испред е,и,а > Ж Г-Ж : БОГ– БОЖЕ З > Ж. витез – витеже
Х
Ш Х-Ш : ПРАХ-ПРАШИНА
Одступања од палатализације
МИРКА-МИРКИН , ОЛГА-ОЛГИН, али
Милица – Миличин, Славица – Славичин,
Сибиларизација
К Ц К-Ц : ЈУНАК – ЈУНАЦИ
Г испред,и
> З Г-З : НОГА-НОЗИ
Х
С Х-С:
ОРАХ-ОРАСИ
Одступања од сибиларизације:
Анка-Анки, Олга-Олги.:
Банаћанка-Банаћанки, Ужичанка – Ужичанки, Словенка – Словенки.
– коцки, тезги, патки, мачки.
бака – баки , лутка –
лутки , сека-секи.:
Бугарки, Новосађанки, Словенки, Црногорки.
дублети: битки и бици, кћерки и кћерци, Пожеги и Пожези,приповетки
и приповеци,битки и бици,загонетки и загонеци….
Асимилација(изједначавање) и сажимање самогласника
који-којега коега–коога асимилација(изједначавање самогласника) кога сажимање самогласника
сол> соо> со вол> воо> во
Изузеци поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски.
Јотовање
З + Ј > Ж: брз + ји
>
бржи
С + Ј > Ш: вис + ји > виши
Д + Ј > Ђ: род + јак >
рођак
Т + Ј > Ћ: љут + ји > љући
Л + Ј > Љ: сол + ју >
сољу
Н + Ј > Њ: црн + ји > црњи
Б + Ј > БЉ: груб + ји >
грубљи
П + Ј > ПЉ: туп + ји > тупљи
М + Ј > МЉ: храм + јем >
храмљем
В + Ј > ВЉ: сув + ји >
сувљи
Одступања од јотовања:
објавити, објашњење, разјединити, надјачати
Једначење сугласника по звучности
Настаје када се у
речи, један поред другог, нађу сугласници који се разликују по звучности.
Тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што он
прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.(не врши се испред
сонаната)
Б-П : СРБ+СКИ>СРПСКИ Џ-Ч : НАРУЧ+БИНА-НАРУЏБИНА
пред+час-претчас
Одступања од једначења сугласника по звучности:
*Д испред безвучних сугласника С
и Ш, у писању остаје непромењен:
предсобље, представа, подстанар, градски, одсуство, подсетити, одштета,
одштампати, подшишати, предшколски.
*у сложеним речима када би се једначењем добила два иста сугласника:
подтачка, предтакмичење, подтекст, предтурска.
*у речима страног порекла:
драгстор, гангстер, трансгресија, јурисдикција, Мекдоналд, Велингтон, Шведска.
*Ђ остаје неизмењено испред наставка -ство : вођство.
Једначење сугласника по месту творбе
С испред предњонепчаних > Ш Н испред б >М стан + бени = стамбени
З Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж , > Ж
с+ћућурити
шћућурити чез+ња чежња
Одступања
*разљутити, изљубити, изњихати, изњушкати, сљуштити.
*На споју сложеница
испред уснених сугласника: једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
Непостојано А
Настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет
појављује у другим облицима истих речи.
Примери:момак – момка ланац – ланца девојка –
девојака писмо – писама добар – добра
рекао – рекла с – с(а), к – к(а),
Прелазак Л у О Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога или речи прелази у самогласник О. читао – читали – читала бео – бели – бела анђео – анђели селити – сеоба читалац – читаоци
Одступања:
бокал, ждрал,генерал,бал,жал.
Упрошћавање сугласничких група – губљење сугласника се јавља када
се нађу један поред другог два иста
сугласника: порез + ски – порезски –
поресски-порески
рус + ски – руски
-код сугласничких група које су тешке за изговор.мастан.али масна(не мастна)
Изузеци од губљења сугласника
најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији, ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, преддржавни, четрдесеттрећина, контекстни, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња.
ТЕСТ 1-решења
Потпуно тачан одговор у сваком задатку-1 бод.
У 20.задатку по 0.5 за први и други део задатка.
Драги осмаци, припремите се добро за контролни из Историје језика.
Ево линка ка једном занимљивом ТЕСТУ.
И овај тест је добар за вежбање.Има доста питања, али без бриге, нека од њих се понављају ради бољег увежбавања. У овом тесту има и података које ми нисмо помињали на редовном часу. Она су само за такмичаре.
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА-ВЕЖБАЊЕ
Срећно!
