КАД БИ МЕНИ ДАЛИ

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
Играли би, причали би нешто,skola
трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар а случајно сам.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрoшио сам.

Бранислав Црнчевић

Advertisements

Argonauti, Ivan V. Lalić

More nas je trpelo, zabavljeno večnošću
U sebi; i tako smo plovili, od obale
Do obale, danima, noćima, godinama.

Najlepše obale, naravno, nismo dodirnuli.moreee
Samo je vetar nosio iskidana vlakna
Mirisa ogromnih voćnjaka na kraju sveta,

Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznali
Ljubav i smrt, i nešto malo smisla,
Tvrda zrnca zlata u pesku sećanja;

Da, i ponos pustolovine, uprljan krvlju
I opran čistim vetrovima, ispod zvezda
U koje smo nevešto ispisali naša imena.

Na kraju smo se vratili odakle smo i pošli;
Posada se rasula kao ogrlica; pukla je
Nit naše sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda.

More je ostalo isto. Sve je ostalo isto.
Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali.
Ali malo ko zna tajnu:
nije važan svršetak,

Važna je samo plovidba.

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ-цитати

Човек је зависан од разума као болесник од болести која га убија.kljuc podsvesti

Човек се никад не пита за узроке добрих ствари које му се дешавају.Занимају га само узроци рђавих.

Сигурност је само победа једне вероватноће над другом и ништа више.

Основна ствар је не гледати на сат,победе се не добијају за секунд,ни за дан,ни за годину.

Треба гледати право.Јер да се хтело гледати иза себе,добили бисмо очи на потиљку.Треба љубити земљу деце своје,а не дедова својих.Јер част неће зависити од тога одакле долазимо,него куда идемо.

Кад човек остане у мраку,не тражи онога који је угасио свећу,него другу свећу.

 

 

Бранко Миљковић

sampca-tuga-usamljenost-16УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ…

Уби ме прејака реч. Не стигох да се склоним.
Рече је она јутрос, уз славујеву песму.
Сад неку тугу тешку из себе залуд гоним,
То њено збогом беше премного и за чесму.

МОЈИХ МУЦАВИХ РЕЧИ И БОЛНОГ ПОНИЖЕЊА…

И пуче реч као бич, фијуком за сва времена,
Док се још нечем надах, док бејах сав са собом.
Сад сам нико и ништа – сам себи своја сена,
Осушен бор на хриди пред ветровитим добом.

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СНОВИЂЕЊА…

Не рече ко је кривац за тај метак од речи,
Некуда одскакута, сва гипка као срна…
У мени прошло време као парастос јечи,
А негде испред ока мота се коса црна.

И ОКО, БАДЕМ ЗРЕЛИ, НАДОШЛО ЗА ВОЉЕЊА…

Можда ћу доћи себи када побегну ласте,
Кад лето заборавим и сав у јесен одем.
Кад лепо што је, заспи, а ноћ почне да расте
У мени и за мене, кад мрак оком убодем…

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СНОВИЂЕЊА…

У тој ћу ноћи и ја са својим сном умрети,
Кунући оно збогом што га изрече она.
А није добро ником свом болу да се свети,
Нека све иде Небу, нек’ суди Васиона…

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СВА ВОЉЕЊА…

Бранко Миљковић

ДРУЖИНА СИЊИ ГАЛЕБ,ТОНЕ СЕЛИШКАР

druyina

Tone_Seliškar

Антон „Тоне“ Селишкар (1900-1969) био је словеначки писац рођен у Љубљани. Објавио је више књига прозе и поезије. Најпознатији је као писац за децу.

 

„Дружина Сињи галеб“ је једна од његових најпознатијих књига.

Радња је веома занимљива. Главни јунак је дечак Иво. Живи на обали мора, у  сиромашном рибарском сеоцету, у скромној кућици од камена, која је почела да sinjiсе руши. Судбина се поиграла с њим, па је рано остао без родитеља. Отац му је прогнан из села. Био је особењак, имао је идеју да се сви рибари у селу удруже, купе заједначку лађу, заједно лове и тако побегну од сиромаштва. Међутим, прокоцкао је  новац који су прикупили и зато је прогнан.

Ивина мајка убрзо умире и Иво остаје сам….

Отац се после више година враћа из изгнанства, тешко болестан, вођен жељом да још једном види сина пре него што и сам напусти овај свет…

 

Сину у наследство оставља лађицу „Сињи галеб“, а у дечаку се буди жеља да оствари сан о заједништву који отац није успео.

Дружину чине дечаци из села, а посебно место у њој 1galebима и девојчица Милева…

Да ли су дечаци успели?                                         sinji galeb

Како су прошли први пут на мору?

Шта се дешава кад сретну кријумчаре?

Какву истину о свом оцу сазнаје Иво?

Зашто сви одрасли на острву мисле да су дечаци нестали у олујној ноћи?

Вреди прочитати ову књигу.Moжете је пронаћи овде.