ВРСТЕ РЕЧИ-кратак подсетник

ВРСТЕ РЕЧИ

Све ре­чи српског је­зи­ка де­ле на де­сет вр­ста-5 променљивих и 5 непроменљивих

Променљиве су                                       Непроменљиве су

1.      ИМЕ­НИ­ЦЕ                                        1.   ПРИЛОЗИ

2.      ЗА­МЕ­НИ­ЦЕ                                      2.      ПРЕД­ЛО­ЗИ

3.      ПРИ­ДЕ­ВИ                                         3.      ВЕ­ЗНИ­ЦИ

4.      БРО­ЈЕ­ВИ                                          4.      УЗ­ВИ­ЦИ

5.      ГЛА­ГО­ЛИ                                          5.      РЕЧ­ЦЕ

Именице су променљиве врсте речи и означавају имена бића, предмета и појава.Именице имају мушки, женски и средњи род.

Мушки род-(ТАЈ)-човек,слон,сто,поштар,папир,писац,ђак,дечак

Женски род-(ТА)-жена,лутка,клупа,књига,свеска,ливада,Батајница

Средњи род-(ТО)-дете,сено,грање,лишће,село…

Могу бити у једнини и множини.

Једнина-дечак,девојчица

Множина-дечаци,девојчице

Именице могу бити(врста по значењу,подврста именица)

ВЛАСТИТЕ: Маја, Шарац, Дунав, Стара Пазова,Марвин…

ЗАЈЕДНИЧКЕ: пас, столица, оловка, дрво…

ЗБИРНЕ: трње, лишће, камење, воће,деца,браћа,господа,омладина…

 ГРАДИВНЕ: со, шећер, дрво, глина…

 ГЛАГОЛСКЕ: читање, сеоба, вожња, берба…

 БРОЈНЕ: милијарда, трећина, двојка, четворка…

 МИСАОНЕ (АПСТРАКТНЕ): љубав, срећа, радост, другарство..

Заменице су променљиве врсте речи и упућују на бића, предмете и особине.Деле се на именичке и придевске.

                                   ИМЕНИЧКЕ могу бити личне и неличне.

                                                   ЛИЧНЕ заменице су

1.ЈА                                  1.МИ

2.ТИ                                 2.ВИ

3.ОН,ОНА,ОНО             3.ОНИ,ОНЕ,ОНА

И  повратна заменица за свако лице  СЕБЕ, СЕ

                                            Неличне су

Упитно-односне –  КО,ШТА

неодређене –       НЕКО,НЕШТО                   

одричне –            НИКО,НИШТА                           

опште  –                СВАКО,СВАШТА

         (остале,мада их убрајају и у опште))     МА КО,МА ШТА

                                                                                 ИКО,ИШТА

                                                                                БИЛО КО,БИЛО ШТА

Писање именичких неличних одричних заменица: нико, ништа са предлозима:

Нетачно- О НИКОМЕ      ТАЧНО- НИ О КОМЕ                          

Не бих то урадила   ___________________ на свету. (ништа)

Немам поверење ________________________.(нико)

                             Придевске заменице

Присвојне заменице-казују да нешто припада неком лицу(свакој личној заменици одговара нека присвојна придевска)

 ЈА-МОЈ                                                  МИ-НАШ

ТИ-ТВОЈ                                                 ВИ-ВАШ

ОН,ОНА,ОНО-ЊЕГОВ,ЊЕН                 ОНИ-ЊИХОВ                     СЕБЕ,СЕ-СВОЈ

Поведи рачуна о употреби присвојних заменица.

Марија и Зорица седе у соби.Марија чита њену књигу.   

Чију књигу Марија чита –своју или Зоричину?

Показне заменице

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

Овај(ова,ово, ови, ове, ова)), тај(та,то,ти, те, та),онај(она, оно, они, оне, она )

Оволики(-а,-о,-и,-е,-а), толики,онолики

овакав(-а,-о,-и,-е,-а), такав,онакав

(Разликују мушки,женски и средњи род,једнину и множину)

УПИТНО-ОДНОСНЕ КОЈИ ЧИЈИ КАКАВ КОЛИКИ
НЕОДРЕЂЕНЕ НЕКОЈИ(НЕКИ) НЕЧИЈИ НЕКАКАВ НЕКОЛИК
ОДРИЧНЕ НИКОЈИ НИЧИЈИ НИКАКАВ НИКОЛИК
ОПШТЕ СВАКОЈИ (СВАКИ) СВАЧИЈИ СВАКАКАВ СВАКОЛИК
*ОСТАЛЕ МА КОЈИ,ИКОЈИ, БИЛО КОЈИ, КОЈИ ГОД МА ЧИЈИ,ИЧИЈИ, БИЛО ЧИЈИ, ЧИЈИ ГОД МА КАКАВ,ИКАКАВ, БИЛО КАКАВ, КАКАВ ГОД МА КОЛИКИ, ИКОЛИКИ, БИЛО КОЛИКИ, КОЛИКИ ГОД

Придеви су променљиве врсте речи и означавају особину именице уз коју стоје.

Придеви имају мушки, женски и средњи род, исти као и именица уз коју стоје.(млад,млада,младо)

Могу бити у једнини и множини, као и именице уз коју стоје.(вредан-вредни,вредна-вредне)

Имају исти падеж, као и именица уз коју стоје.

Придеви се могу поредити-три ступња

ПОЗИТИВ                леп                                 брз                         сладак                    јак

КОМПАРАТИВ       лепши                           бржи                      слађи                       јачи

СУПЕРЛАТИВ         најлепши                      најбржи                најслађи                 најјачи

 Придеви по значењу могу бити:

 ОПИСНИ: леп, мали, необичан, чаробан…

ПРИСВОЈНИ: Мајин, Шарчев, сестрин, шумадијски…

ГРАДИВНИ: шећерни, дрвен, глинен, гумен…

ВРЕМЕНСКИ: јучерашњи, летњи, садашњи, данашњи…

МЕСНИ: леви, тамошњи, , доњи…

Писање присвојних придева

историја-историјски(обавезно остаје ј и код придева)

ћелија-ћелијски

Милош-Милошев(од властитих имена-великим поч.словом)

Београд-београдски(придеви на –ски,-шки, и –чки пишу се малим почетним словом,сем ако нису на почетку властитог имена-на пример Београдско драмско позориште,Индијски океан,Атлантски океан)

Неки БРОЈЕВИ  су променљиве врсте речи и означавају колико тима нечега ,које је нешто по реду и колико је нечег на збиру.

 Бројеви могу бити:-

ОСНОВНИ: два, пет, осамнаест, сто, шестсто…

РЕДНИ: други, пети, осамнаести, стоти, шестстоти…

ЗБИРНИ: двоје, петоро, осамнаесторо…

*бројне именице на –ица:број мушкараца-двојица,тројица…)

Писање бројева

6.шести (редни бројеви обавезно се пишу с тачком-

VI -римски бројеви пишу се без тачке и редни су-ШЕСТИ

60- шездесет

21- двадесет (и) један

600-шестсто

900-деветсто

шестогодишњак,шестогодишњица(спојено)

V-пети(римске бројеви су редни)

ГЛАГОЛИ  су променљиве врсте речи и означавају радњу, стање или збивање.

Мењају се по лицима (прво, друго и треће).Могу бити у једнини и множини.

                   НАЈВАЖНИЈИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

1.ИНФИНИТИВ ЈЕ ОСНОВНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА-трчати,певати,ићи,смети,пасти

ПРЕЗЕНТ ЈЕ САДАШЊЕ ВРЕМЕ.

1.ЈА                          РАДИМ                                   1.МИ                      РАДИМО

2.ТИ                         РАДИШ                                   2.ВИ                          РАДИТЕ

3.ОН,ОНА,ОНО       РАДИ                                     3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   РАДЕ

ПЕРФЕКАТ ЈЕ ПРОШЛО  ВРЕМЕ.

1.ЈА                          САМ РАДИО                               1.МИ                      СМО РАДИЛИ

2.ТИ                         СИ РАДИО                                  2.ВИ                          СТЕ РАДИЛИ

3.ОН,ОНА,ОНО       ЈЕ РАДИО                                  3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   СУ РАДИЛИ

ФУТУР 2 ЈЕ БУДУЋЕ ВРЕМЕ.

1.ЈА                          ЋУ РАДИТИ                                    1.МИ                         ЋЕМО РАДИТИ

2.ТИ                         ЋЕШ РАДИТИ                                2.ВИ                          ЋЕТЕ РАДИТИ

3.ОН,ОНА,ОНО       ЋЕ РАДИТИ                                  3.ОНИ,ОНЕ,ОНА…   ЋЕ РАДИТИ

               НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ(НЕ МЕЊАЈУ НИ ОБЛИК НИ ЗНАЧЕЊЕ)

Прилози су непроменљиве врсте речи и обично стоје уз глаголе.Казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње.

 Постоје:

Прилози за место:где,куда, одакле, десно, овамо,тамо,негде…

Прилози за време:када, данас, никад,јутрос,летос…

Прилози за начин:како, овако, неустрашиво,споро, досадно…

Прилози за узрок:зашто, зато, стога

Прилози за количину: колико, мало, онолико,много,превише

У реченици најчешће врше службу прилошких одредби.

Могу означавати и степен неке особине.Био је веома напоран.

Неки прилози могу да се пореде, па су зато променљиви:

 Милан лепо пише.

 Никола лепше пише.

Саша најлепше пише.

 Узвици

  1. гласови или скупови гласова помоћу којих се приказују осећања- ЈАО,УХ,УРА,ЈУПИ,ОХ,УХ….
  2. имитирање звукова из природе-КВРЦ,БУМ,ТРАС,ПЉУС…
  3. дозивање,терање,имитирање гласова животиња -МАЦ,ПИС,ИШ,ЧИБЕ…..МЈАУ,АВ-АВ,КУКУРИКУ…)

При писању узвика се обично користи запета или узвичник.

Удвојени узвици се пишу са цртицом(КУЦ-КУЦ)

РЕЧЦЕ су непроменљиве врсте речи и помоћу њих се исказује говорников став.

Речце могу бити:

потврдне и одричне: ДА,НЕ

упитне: ЛИ,ДА ЛИ,ЗАР

заповедне:НЕКА

узвичне: АЛА

закључне: ДАКЛЕ

искључне: САМО,ЈЕДИНО

поредбене: КАО

показне: ЕВО,ЕТО,ЕНО

речце за истицање личног става (модалне речце): СИГУРНО, НАРАВНО, ЗАЦЕЛО,  ВЕРОВАТНО ,ВАЉДА ,  МОЖДА,НИПОШТО,ЗАИСТА, ЗБИЉА

речце за посебно истицање: УПРАВО,БАШ,БАР

речце за истицање супротности: МЕЂУТИМ,ПАК

Реч­цу НЕ уз гла­го­ле пи­ше­мо ра­ста­вље­но: не учим, не ра­дим, не ми­слим, не же­лим,…

При­ме­ри:

                        Не же­лим да се играм с ва­ма.

                        Кад не ра­дим ја ше­там

                        Док не до­ђем код те­бе, ти спа­вај.

Реч­ца НЕ пи­ше се са­ста­вље­но са­мо у гла­гол­ским об­ли­ци­ма: НИ­САМ, НЕ­МОЈ, НЕ­МАМ, НЕ­ЋУ.

Уз именице и придеве пише се спојено-незнање,невоља,непознат,недовољан…

Упит­на реч­ца ЛИ увек се пи­ше одво­је­но од гла­го­ла.

                        Је­си Ли био у шко­ли?

                        Идеш ЛИ у би­о­скоп?

                        Чи­таш ЛИ књи­гу?

                        Да ЛИ ти се сви­ђа мо­ја ха­љи­на?

Ве­зни­ци су не­про­мен­љи­ва вр­ста ре­чи ко­је повезују речи и реченице.(И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ,/А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ /ИЛИ,,БИЛО,ВОЉА…)

Пред­ло­зи су не­про­мен­љи­ве ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју од­но­се ме­ђу пред­ме­ти­ма и по­ја­ва­ма.

Књи­га је на сто­лу. Пи­смо је у фи­о­ци. Би­цикл је ис­пред ку­ће.

Трчи око лопте.Иде на тренинг пре времена.

Advertisements

ФОНЕТИКА-подсетник за осмаке

ФОНЕТИКА

Подела гласова и гласовне промене

1.самогласници (вокали)-А,Е,И,О,У

2.сугласници (консонанти)

 -СОНАНТИ-В,Њ,Љ,Н,М,Л,Ј,Р(Ветар Њише Љупке,Нежне,Мирисне                                                                                             Латице Јапанске Руже)                                                              –ПРАВИ(ШУМНИ)СУГЛАСНИЦИ-сви остали
Глас Р понекада може да буде носилац слога и акцената речи. Тада глас Р преузима функцију самогласника и назива се слоготворно Р. На пример, у речима: врба, црв, мрк, прст.
*Друга велика подела гласова је према звучности.
Звучни су.сви самогласници,сонанти,неки сугласници

Остали сугласници су:

ЗВУЧНИ Б Г Д Ђ Ж З  Џ
 БЕЗВУЧНИ П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

(Баба грди деду-Ђаволе живи,зашто џангризаш? )

*Сугласници се деле и према МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ) у односу на то где се ствара препрека при њиховом изговору. Сугласници могу бити:

УСНЕНИ –Б, П, М
УСНЕНОЗУБНИ – В, Ф
ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ): Д, Т, З, С, Ц
НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ): Л, Р, Н
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (ПАЛАТАЛНИ): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ж, Ш, Ч, Џ(Чика Ђура жваћешљиве,његова ћерка Љиљана једе џем)
ЗАДЊОНЕПЧАНИ (ВЕЛАРНИ): К, Г, Х

Палатализација

К                               Ч                К-Ч : ЈУНАК – ЈУНАЧЕ                    Ц >Ч       месец – месече

Г    испред е,и,а  >  Ж               Г-Ж : БОГ– БОЖЕ                                З > Ж.     витез – витеже

Х                               Ш               Х-Ш : ПРАХ-ПРАШИНА
Одступања од палатализације
МИРКА-МИРКИН , ОЛГА-ОЛГИН,        али

Милица – Миличин, Славица – Славичин,

Сибиларизација

К                          Ц              К-Ц : ЈУНАК – ЈУНАЦИ

Г    испред,и  >   З               Г-З : НОГА-НОЗИ
Х                          С              Х-С: ОРАХ-ОРАСИ
Одступања од сибиларизације:
Анка-Анки, Олга-Олги.:
Банаћанка-Банаћанки, Ужичанка – Ужичанки, Словенка – Словенки.
– коцки, тезги, патки, мачки.

бака – баки , лутка – лутки , сека-секи.:
Бугарки, Новосађанки, Словенки, Црногорки.


дублети: битки и бици, кћерки и кћерци, Пожеги и Пожези,приповетки и приповеци,битки и бици,загонетки и загонеци….

Асимилација(изједначавање) и сажимање самогласника

који-којега коегакоога асимилација(изједначавање самогласника) кога сажимање самогласника

сол> соо> со                 вол> воо> во

Изузеци  поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски.

Јотовање

З + Ј > Ж: брз + ји > бржи                                               С + Ј > Ш: вис + ји > виши
Д + Ј > Ђ: род + јак > рођак                                            Т + Ј > Ћ: љут + ји > љући
Л + Ј > Љ: сол + ју > сољу                                                Н + Ј > Њ: црн + ји > црњи
Б + Ј > БЉ: груб + ји > грубљи                                       П + Ј > ПЉ: туп + ји > тупљи
М + Ј > МЉ: храм + јем > храмљем                             В + Ј > ВЉ: сув + ји > сувљи

Одступања од јотовања: објавити, објашњење, разјединити, надјачати

Једначење сугласника по звучности

Настаје када се у речи, један поред другог, нађу сугласници који се разликују по звучности.
Тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што он прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.(не врши се испред сонаната)

Б-П : СРБ+СКИ>СРПСКИ         Џ-Ч : НАРУЧ+БИНА-НАРУЏБИНА

пред+час-претчас
Одступања од једначења сугласника по звучности:

  испред безвучних сугласника С и Ш, у писању остаје непромењен:
предсобље, представа, подстанар, градски, одсуство, подсетити, одштета, одштампати, подшишати, предшколски.
*у сложеним речима када би се једначењем добила два иста сугласника:
подтачка, предтакмичење, подтекст, предтурска.
*у речима страног порекла:
драгстор, гангстер, трансгресија, јурисдикција, Мекдоналд, Велингтон, Шведска.
*Ђ остаје неизмењено испред наставка -ство : вођство.

Једначење сугласника по месту творбе

С     испред предњонепчаних      >    Ш        Н  испред б  >М     стан + бени =                                                        стамбени

З      Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж ,   >     Ж

с+ћућурити шћућурити     чез+ња чежња
Одступања

*разљутити, изљубити, изњихати, изњушкати, сљуштити.

*На споју сложеница испред уснених сугласника: једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал

Непостојано А 
Настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима истих речи.
Примери:момак – момка    ланац – ланца   девојка – девојака  писмо – писама  добар – добра

рекао – рекла   с – с(а), к – к(а),

Прелазак Л у О Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога или речи прелази у самогласник О. читао – читали – читала      бео – бели – бела  анђео – анђели   селити – сеоба   читалац – читаоци

Одступања:
бокал, ждрал,генерал,бал,жал.
Упрошћавање сугласничких група – губљење сугласника се јавља када се нађу један поред другог два иста сугласника:       порез + ски – порезски – поресски-порески
рус + ски – руски

-код сугласничких група које су тешке за изговор.мастан.али масна(не мастна)

Изузеци од губљења сугласника

најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији, ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, преддржавни, четрдесеттрећина, контекстни, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња.

Видео лекције,граматика-линкови.

1.ФОНЕТИКА

Подела гласова.

Подела речи на слогове и слоготворно р.

Фонетика-гласовне промене

или другачије-Палатализација,    Сибиларизација,     Непостојано а,

Прелазак л у о,  Једначење сугласника по звучности  ,Једначење сугласника по месту творбе  ,   Јотовање,     Губљење сугласника      Асимилација и сажимање вокала

2.МОРФОЛОГИЈА

Врсте речи

Врсте речи-уводна подела

Continue reading „Видео лекције,граматика-линкови.“

ФОНЕТИКА

glasovi-4-638

Подела гласова и гласовне промене

1.самогласници (вокали)-А,Е,И,О,У

2.сугласници (консонанти)

 -СОНАНТИ-В,Њ,Љ,Н,М,Л,Ј,Р(Ветар Њише Љупке,Нежне,Мирисне                                                                                             Латице Јапанске Руже)                                                              –ПРАВИ(ШУМНИ)СУГЛАСНИЦИ-сви остали
Глас Р понекада може да буде носилац слога и акцената речи. Тада глас Р преузима функцију самогласника и назива се слоготворно Р. На пример, у речима: врба, црв, мрк, прст. Continue reading „ФОНЕТИКА“