Видео лекције-историја језика(линкови)

Словенски језици међу другим европским језицима

Наречја и дијалекти српског језика,књижевна норма

Изговори српског језика.

Реформе у српском књижевном језику пре Вука.

Развој српског књижевног језика до Вукове реформе.

Вукова реформа српског језика и писма.

Савремени развој српског језика.

 

 

Advertisements

Видео лекције,граматика-линкови.

1.ФОНЕТИКА

Подела гласова.

Подела речи на слогове и слоготворно р.

Фонетика-гласовне промене

или другачије-Палатализација,    Сибиларизација,     Непостојано а,

Прелазак л у о,  Једначење сугласника по звучности  ,Једначење сугласника по месту творбе  ,   Јотовање,     Губљење сугласника      Асимилација и сажимање вокала

2.МОРФОЛОГИЈА

Врсте речи

Врсте речи-уводна подела

Continue reading „Видео лекције,граматика-линкови.“

Подела гласова,гласовне промене-вежбање

 

 1) Фонетика 1

 

  1. Подвуците вокале у следећој реченици: Лука је посекао прст, па је отишао кући.

 

  1. Подвуците сонанте у следећој реченици: Лишће младе брезе трепери на ветру.

 

  1. Подвуците праве(шумне) сугласнике у следећој реченици: Ала је леп овај свет.

 

  1. Подвуците зубне гласове у следећој реченици: Зорица и Сале су другари из школе.

 

  1. Подвуците безвучне гласове у следећој реченици: Бака прави колаче гладној деци.

 

  1. Подвуците струјне гласове у реченици: Шансе за успех у финалу су нам велике.

 

  1. Подвуците предњонепчане гласове у реченици: Њу нећемо чекати у понедељак пред школу, јер Ђоле, Ниџа и ја стално каснимо због ње.

 

  1. Подвуците задњонепчане гласове: Књига је хваљена у свим часописима.

 

  1. 9. Које су гласовне промене извршене у следећим речима:

лудаци________________________________ гусака____________________________

пришла_______________________________ бешњи___________________________

ловца________________________________  отпаци___________________________ Continue reading „Подела гласова,гласовне промене-вежбање“

Све мудрости о дневнику читања

    

          pretty-planner-pages14За све у животу мора постојати неки ред и време,па и у читању књига.

 

         1.Читате ли књигу за лектиру за дан(ноћ) пре обраде у школи,сигурно нећете у њој уживати.Ако имате намеру да нешто ипак ,,смутите“ , добро знате да реченица:,, Нисам нашао/ла књигу“ више не пали . Књигу покушајте набавити сами и прочитајте је на време!!!

          2.Књиге чувајте на посебном месту,на полици,ормару,дајте јој достојно место!

           3.Изаберите место за читање,удобно,тихо, где ћете се осећати добро и где вас нико неће ометати!

          4.Место на ком читате мора бити добро осветљено.

  1. Заузмите удобан положај,књигу држите правилно,ни преблизу,ни предалеко од очију.

          6.Користите  букмаркер (обележивач стране) и цедуље (бели дугуљасти листићи да се обележе важна места у књизи и напишу запажања током читања – важни кораци у припреми проналажења аргумената за каснију дискусију и писање дневника.

  1. Читати делове романа наглас (важно је да чујете себе и проверите пред слушаоцима да ли читате са ставом).

          8.Пратите себе и оно што се дешава или не дешава са вама током читања како би вербализовали своје емоције, сам процес промена који уочавате и сазнања до којих долазите.

         9.Потрудите се да читате пажљиво,лагано и стрпљиво.

  1. Немојте читати прескачући странице или занимљиве описе.

Временом ћете се навићи.Крајолик о ком сте прочитали у књизи,знаћете препознати и осетити у стварном животу.

         Уживаћете у природи и свету који вас окружује и бићете богатији.

 

Читајте с оловком у руци и бележите током читања!

 

   Белешке у Дневнику читања

 

-на почетку треба навести библиографске податке-име аутора,назив дела,издавач,место и година издања

-направити кратку белешку о писцу,његовом раду,познатим делима,можда неку анегдоту из његовог живота на коју сте наишли и коју желите да забележите

-Оставити простор на ком ћете уписати тему дела,књижевни род и врсту,ликове,место и време догађаја(уписати касније,кад прочитате дело у целини)

 

Белешке током читања

  • Настају паралелно с читањем
  • Најбоље је писати их у облику теза
  • Бележити карактеристике композиције ,називе поглавља ,напомене о току радње,о ликовима,њиховим поступцима(карактеризацији ликова)

Бележити  још

                    -појединости из текста које привуку вашу пажњу-занимљиве описе,дијалоге,реченице које вам се допадају(можете их изразити својим речима или цитирати)

                    -своје утиске,осећања,расположења,мисли и асоцијације на прочитано

                – коментаре и ваше мишљење о прочитаном

                –питања на која ћете потражити одговоре од наставника,родитеља,у           речницима,енциклопедијама

Белешке након читања-настају након што је дело прочитано у целини

                                  

        Садрже

  – утисак о прочитаном делу(мишљење)

                      – тему дела,књижевни род и врсту

-навести главне и споредне ликове,њихове карактеристичне особине

-одредити време и место догађаја(ако је то могуће)

     – ако желите,можете и илустровати неку сцену,или залепити слику писца,или илустрацију коју  ћете исећи из новина,одштампати с инетрнета и слично.

                           Чувајте свој Дневник читања!dnevnik

   

 Нека то буде нешто чему ћете се увек радо враћати,што                                            ћете чувати као драгу успомену!

 

 

 

 

 

 

ЛЕКТИРИТИСlekt

-ХРОНИЧНА БОЛЕСТ НЕЧИТАЊА ЛЕКТИРЕ И НЕПИСАЊА ДНЕВНИКА ЧИТАЊА

ПРВИ СИМПТОМИ ОБОЛЕЛОГА

                НЕ ВЛАДА САДРЖАЈЕМ КЊИГЕ

                 -ЗАБОРАВИО ЈЕ ДНЕВНИК ЧИТАЊА КОД КУЋЕ НА СТОЛУ

                 -НИЈЕ МОГАО ДА НАЂЕ КЊИГУ,НЕМА ЈЕ НИ У ЈЕДНОЈ              БИБЛИОТЕЦИ,КЊИЖАРИ,АМА БАШ НИГДЕ!

                  НИЈЕ ПРОЧИТАО ЛЕКТИРУ ДО КРАЈА(МАДА СЕ НИ ПОЧЕТКА НЕШТО НАРОЧИТО НЕ СЕЋА)

 

  Ова болест се лако добија и преноси,а тешко лечи.Али,без бриге!  Може се излечити учесталим проверама и оценама(врста пенцилина),мада се болест увек може ненадано вратити.Сви симптоми нестају са завршетком школовања!

 

  КАД БИ МЕНИ ДАЛИ

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
Играли би, причали би нешто,skola
трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар а случајно сам.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрoшио сам.

Бранислав Црнчевић

Argonauti, Ivan V. Lalić

More nas je trpelo, zabavljeno večnošću
U sebi; i tako smo plovili, od obale
Do obale, danima, noćima, godinama.

Najlepše obale, naravno, nismo dodirnuli.moreee
Samo je vetar nosio iskidana vlakna
Mirisa ogromnih voćnjaka na kraju sveta,

Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznali
Ljubav i smrt, i nešto malo smisla,
Tvrda zrnca zlata u pesku sećanja;

Da, i ponos pustolovine, uprljan krvlju
I opran čistim vetrovima, ispod zvezda
U koje smo nevešto ispisali naša imena.

Na kraju smo se vratili odakle smo i pošli;
Posada se rasula kao ogrlica; pukla je
Nit naše sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda.

More je ostalo isto. Sve je ostalo isto.
Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali.
Ali malo ko zna tajnu:
nije važan svršetak,

Važna je samo plovidba.

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ-цитати

Човек је зависан од разума као болесник од болести која га убија.kljuc podsvesti

Човек се никад не пита за узроке добрих ствари које му се дешавају.Занимају га само узроци рђавих.

Сигурност је само победа једне вероватноће над другом и ништа више.

Основна ствар је не гледати на сат,победе се не добијају за секунд,ни за дан,ни за годину.

Треба гледати право.Јер да се хтело гледати иза себе,добили бисмо очи на потиљку.Треба љубити земљу деце своје,а не дедова својих.Јер част неће зависити од тога одакле долазимо,него куда идемо.

Кад човек остане у мраку,не тражи онога који је угасио свећу,него другу свећу.

 

 

Бранко Миљковић

sampca-tuga-usamljenost-16УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ…

Уби ме прејака реч. Не стигох да се склоним.
Рече је она јутрос, уз славујеву песму.
Сад неку тугу тешку из себе залуд гоним,
То њено збогом беше премного и за чесму.

МОЈИХ МУЦАВИХ РЕЧИ И БОЛНОГ ПОНИЖЕЊА…

И пуче реч као бич, фијуком за сва времена,
Док се још нечем надах, док бејах сав са собом.
Сад сам нико и ништа – сам себи своја сена,
Осушен бор на хриди пред ветровитим добом.

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СНОВИЂЕЊА…

Не рече ко је кривац за тај метак од речи,
Некуда одскакута, сва гипка као срна…
У мени прошло време као парастос јечи,
А негде испред ока мота се коса црна.

И ОКО, БАДЕМ ЗРЕЛИ, НАДОШЛО ЗА ВОЉЕЊА…

Можда ћу доћи себи када побегну ласте,
Кад лето заборавим и сав у јесен одем.
Кад лепо што је, заспи, а ноћ почне да расте
У мени и за мене, кад мрак оком убодем…

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СНОВИЂЕЊА…

У тој ћу ноћи и ја са својим сном умрети,
Кунући оно збогом што га изрече она.
А није добро ником свом болу да се свети,
Нека све иде Небу, нек’ суди Васиона…

УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ, УМРЕШЕ СВА ВОЉЕЊА…

Бранко Миљковић

ДРУЖИНА СИЊИ ГАЛЕБ,ТОНЕ СЕЛИШКАР

druyina

Tone_Seliškar

Антон „Тоне“ Селишкар (1900-1969) био је словеначки писац рођен у Љубљани. Објавио је више књига прозе и поезије. Најпознатији је као писац за децу.

 

„Дружина Сињи галеб“ је једна од његових најпознатијих књига.

Радња је веома занимљива. Главни јунак је дечак Иво. Живи на обали мора, у  сиромашном рибарском сеоцету, у скромној кућици од камена, која је почела да sinjiсе руши. Судбина се поиграла с њим, па је рано остао без родитеља. Отац му је прогнан из села. Био је особењак, имао је идеју да се сви рибари у селу удруже, купе заједначку лађу, заједно лове и тако побегну од сиромаштва. Међутим, прокоцкао је  новац који су прикупили и зато је прогнан.

Ивина мајка убрзо умире и Иво остаје сам….

Отац се после више година враћа из изгнанства, тешко болестан, вођен жељом да још једном види сина пре него што и сам напусти овај свет…

 

Сину у наследство оставља лађицу „Сињи галеб“, а у дечаку се буди жеља да оствари сан о заједништву који отац није успео.

Дружину чине дечаци из села, а посебно место у њој 1galebима и девојчица Милева…

Да ли су дечаци успели?                                         sinji galeb

Како су прошли први пут на мору?

Шта се дешава кад сретну кријумчаре?

Какву истину о свом оцу сазнаје Иво?

Зашто сви одрасли на острву мисле да су дечаци нестали у олујној ноћи?

Вреди прочитати ову књигу.Moжете је пронаћи овде.

 

 

Облици казивања

 mol

1.Наведи облике казивања

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.Међу понуђеним облицима казивања подвуци оне које препознајеш у датим одломцима из делâ Антоана де Сент Егзиперија, Бранка Ћопића и Јована Стерије Поповића.

Кад сам био мали, становао сам у једној старој кући, за коју се причало да је у њој закопано благо. Наравно, нико га никад није нашао, а можда га чак није ни тражио. Али је њиме била зачарана цела кућа. Моја кућа је дубоко у себи скривала једну тајну…

нарација                дескрипција                 дијалог                    монолог Continue reading „Облици казивања“