ФОНЕТИКА

glasovi-4-638

Подела гласова и гласовне промене

1.самогласници (вокали)-А,Е,И,О,У

2.сугласници (консонанти)

 -СОНАНТИ-В,Њ,Љ,Н,М,Л,Ј,Р(Ветар Њише Љупке,Нежне,Мирисне                                                                                             Латице Јапанске Руже)                                                              –ПРАВИ(ШУМНИ)СУГЛАСНИЦИ-сви остали
Глас Р понекада може да буде носилац слога и акцената речи. Тада глас Р преузима функцију самогласника и назива се слоготворно Р. На пример, у речима: врба, црв, мрк, прст.
*Друга велика подела гласова је према звучности.
Звучни су.сви самогласници,сонанти,неки сугласници
Остали сугласници су:

ЗВУЧНИ Б Г Д Ђ Ж З  Џ
 БЕЗВУЧНИ П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

(Баба грди деду-Ђаволе живи,зашто џангризаш? )

*Сугласници се деле и према МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ) у односу на то где се ствара препрека при њиховом изговору. Сугласници могу бити:

УСНЕНИ –Б, П, М
УСНЕНОЗУБНИ – В, Ф
ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ): Д, Т, З, С, Ц
НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ): Л, Р, Н
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (ПАЛАТАЛНИ): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ж, Ш, Ч, Џ(Чика Ђура жваће шљиве,његова ћерка Љиљана једе џем)
ЗАДЊОНЕПЧАНИ (ВЕЛАРНИ): К, Г, Х

Палатализација

К                               Ч                К-Ч : ЈУНАК – ЈУНАЧЕ                    Ц >Ч       месец – месече

Г    испред е,и,а  >  Ж               Г-Ж : БОГ– БОЖЕ                                З > Ж.     витез – витеже

Х                               Ш               Х-Ш : ПРАХ-ПРАШИНА
Одступања од палатализације
МИРКА-МИРКИН , ОЛГА-ОЛГИН,        али

Милица – Миличин, Славица – Славичин,

Сибиларизација

К                          Ц              К-Ц : ЈУНАК – ЈУНАЦИ

Г    испред,и  >   З               Г-З : НОГА-НОЗИ
Х                          С              Х-С: ОРАХ-ОРАСИ
Одступања од сибиларизације:
Анка-Анки, Олга-Олги.:
Банаћанка-Банаћанки, Ужичанка – Ужичанки, Словенка – Словенки.
– коцки, тезги, патки, мачки.

бака – баки , лутка – лутки , сека-секи.:
Бугарки, Новосађанки, Словенки, Црногорки.
дублети: битки и бици, кћерки и кћерци, Пожеги и Пожези.

 

Асимилација(изједначавање) и сажимање самогласника
сол> соо> со                 вол> воо> во

Изузеци  поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски.

Јотовање

З + Ј > Ж: брз + ји > бржи                                               С + Ј > Ш: вис + ји > виши
Д + Ј > Ђ: род + јак > рођак                                            Т + Ј > Ћ: љут + ји > љући
Л + Ј > Љ: сол + ју > сољу                                                Н + Ј > Њ: црн + ји > црњи
Б + Ј > БЉ: груб + ји > грубљи                                       П + Ј > ПЉ: туп + ји > тупљи
М + Ј > МЉ: храм + јем > храмљем                             В + Ј > ВЉ: сув + ји > сувљи

Одступања од јотовања: објавити, објашњење, разјединити, надјачати
Једначење сугласника по звучности

Настаје када се у речи, један поред другог, нађу сугласници који се разликују по звучности.
Тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што он прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.(не врши се испред сонаната)

Б-П : СРБ+СКИ>СРПСКИ         Џ-Ч : НАРУЧ+БИНА-НАРУЏБИНА
Одступања од једначења сугласника по звучности:

 испред безвучних сугласника С и Ш, у писању остаје непромењен:
предсобље, представа, подстанар, градски, одсуство, подсетити, одштета, одштампати, подшишати, предшколски.
*у сложеним речима када би се једначењем добила два иста сугласника:
подтачка, предтакмичење, подтекст, предтурска.
*у речима страног порекла:
драгстор, гангстер, трансгресија, јурисдикција, Мекдоналд, Велингтон, Шведска.
*Ђ остаје неизмењено испред наставка -ство : вођство.

Једначење сугласника по месту творбе

С     испред предњонепчаних      >    Ш                   Н  испред б  >М     стан + бени = стамбени

З      Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж ,   >     Ж

с+ћућурити шћућурити     чез+ња чежња
Одступања

*разљутити, изљубити, изњихати, изњушкати, сљуштити.

*На споју сложеница испред уснених сугласника: једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
Непостојано А 
Настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима истих речи.
Примери:момак – момка    ланац – ланца   девојка – девојака  писмо – писама  добар – добра

рекао – рекла   с – с(а), к – к(а),

Прелазак Л у О Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога или речи прелази у самогласник О. читао – читали – читала      бео – бели – бела  анђео – анђели   селити – сеоба   читалац – читаоци

Одступања:
бокал, ждрал,генерал,бал,жал.
Упрошћавање сугласничких група – губљење сугласника се јавља када се нађу један поред другог два иста сугласника:       порез + ски – порезски – поресски-порески
рус + ски – руски

Изузеци од губљења сугласника

најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији, ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, преддржавни, четрдесеттрећина, контекстни, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња.

Видео лекцију о гласовним променама можете погледати овде

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s