СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

ОНОМАТОПЕЈА:

Oпонашање, имитирање, гласова и звукова из природе.

Весело  пуцкара     пламен у скромној  избици  нашој.

Кличе   Стојан   танко, гласовито…

ЕПИТЕТ

Стилска фигура речи којом се ближе одређује главни  појам. Сликовито се одређује главна реч  једном речи или групом речи.Уз именице најчешће стоје описни придеви, мада могу стајати и друге именске речи, на пример, именице уз именицу: пшеница белица… Епитети уз глаголе: тихо беседити, рано ранити…

Занимљиви су и двоструки епитети – у једној речи налазе се два појма: витороги волови, путоноге коњице, свилоруне овчице, белогрла вила…

У народној књижевности постоји

СТАЛНИ ЕПИТЕТверна љуба, вита јела, бритка сабља, сиви соко, лепота девојка…

МЕТАФОРА

Фигура речи –када један предмет назовемо именом другог предмета са којим има неке сличности.Предмет који се пореди се не помиње, већ само онај други предмет (са којим се пореди) и њимесе упућује на онај први предмет.Зато је метафора позната као скраћено поређење.

Нпр.  Моја руко, зелена јабуко

Ој Стојане, јабуко од злата

Два цвијета у бостану расла…

АЛЕГОРИЈА

Сматра се проширеном метафором, јер се односи на читав део у књижевном тексту, а није реткост да је и читаво дело пример за алегорију. Најупечатљивији пример алегорије су басне.

Вила гњиздо тица ластавица,

вила га је за девет година,

а јутрос га поче да развија;

долети јој сив-зелен соколе

од  столице цара честитога,

па јој не да гњиздо да развија.

МЕТОНИМИЈА

Као и метафора, и ова стилска фигура речи има пренесено значење, али веза међу појмовима није створена према њиховој сличности или супротности већ према њиховој логичној зависности.

Живи од својих десет прстију.

Појео је три тањира супе.

Читам Андрића.

Кад устане кука и мотика…

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА

Стилска фигура којом се неживим и измишљеним бићима,  стварима и појавама, апстрактним појавама, биљном и животињском свету  дају особине живих бића.

Ливада крај реке сања.Месец пође уз Мораву…

СИМБОЛ

Стилска фигура речи која подразумева реч која означава неки конкретан предмет, а упућује на неки апстрактан појам или групу појмова.

ЛИСИЦА > лукавство

МАГАРАЦ > глупост

ГАВРАН > несрећа

СОКО > витештво…

ГРАДАЦИЈА

Ова стилска фигура представља низ слика поступно поређаних по јачини. Слагање одређених речи по значењу од слабије ка јачој зове се КЛИМАКС, аслагање значења речи од јачег ка слабијем зове се АНТИКЛИМАКС.

ПРИМЕР:

…момак нажње двадес’т и три снопа,

А девојка двадес’т и четири.

 

 

ИРОНИЈА

Овом стилском фигуром се речима даје супротан смисао од онога који имају у свом основном значењу. Иронија се у говору истиче посебном интонацијом, а у писању обично стоји између наводника.

  • Да, добричина си ти!
  • Како си паметан!

ПОРЕЂЕЊЕ

Ова стилска фигура означава поређење два или више предмета, бића или појава по сличности.

Обично има три дела, мада су могуће и другачије конструкције:

  1. оно што се пореди
  2. поредбени везник (КАО)
  3. оно са чим се пореди

Уместо поредбеног везника могу стајати и речи ПОПУТ или НАЛИК, а деси се и појава глагола типа ЛИЧИТИ,НАЛИКОВАТИ и слично, тако да се поређење налази и у примерима типа

Она је личила на најлепши мајски цвет.

 

Као златне токе крвљу покапане

Доле пада сунце, за гору, за гране.

(„Вече”, ВојиславИлић)

КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА)

И ово је врста поређења, али се заснива на супротности.

ПРИМЕР:Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.

Тврд јеорах воћка чудновата –

Не сломи га, ал’ зубе поломи!

 

ХИПЕРБОЛА

Ово је једна од стилских фигура која најјаче изражава емоције.Представља преувеличавање особина или интензитетарадње.

Често се користи у обичном, свакодневном говору.Обрати  пажњу:

Има корак од седам миља.

Исплакао је море суза.

СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА

Ова стилска фигура је честа у народној (усменој) поезији словенских народа.Има три дела:

питање, негативан одговор и позитиван одговор

ПРИМЕР:

Ил’ си луда, ил’ одвише мудра…

Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра

нит’ сам вила – да збијам облаке,

већ ђевојка – да гледам преда се.

(Народна песма „Српска дјевојка”)

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

СТАЛНИ ЕПИТЕТИ

Реч је о придевима који увек стоје уз одређене именице: вино румено, грло бело, кошуља танана, копље убојито, бритка сабља…

СТАЛНИ БРОЈЕВИ

3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ПОЧЕЦИ

Народне песме често почињу стиховима:

„Вино пије…”

„Књигу пише…”

„Боже мили, чуда великога…”

Сталног почетка често има и у народним бајкама: „Био једном  један…”

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ЗАВРШЕЦИ

Како постоје устаљени почеци, тако постоје и устаљени завршеци у народној (усменој  књижевности):

„Давно  било, сад се спомињало”.

„То изусти, па душу испусти”.

„Како таде, тако и данаске”.

 

Видео лекцију о стилским фигурама можеш погледати овде .

Још више можеш сазнати у овој лекцији.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s